beats by dre cheap

Iskreno pouzdanje u Allaha

Danas, obzirom da se sve češće govori o velikoj i teškoj ekonomskoj krizi i recesiji, koja je i koja će u narednom periodu pogoditi čitav svijet, želimo malo razmišljati i govoriti o jednom vrlo važnom segmentu našeg odnosa prema Allahu, a to je tevekkul – iskreno pouzdanje u Allaha, s.v.t.

Najprije valja istaći da se ne radi samo o ekonomskoj krizi. Svijet grca u jednom globalnoj krizi, čiji je ekonomija sastavni faktor. Zašto se ne govori o drugim vrstama krize? Izgleda da ekonomska kriza najviše i najbolnije pogađa! Zašto se ne govori o uzrocima ekonomske krize? Zašto se ne govori o moralnoj krizi, o krizi emaneta, o krizi humanizma, o krizi socijalne solidarnosti, o krizi imana, o krizi intelektualne odgovornosti? O krizi braka, porodice? O krizi autoriteta? Ali nejse, nas ovdje zanima odnos vjernika prema ovakvim pojavama. U kakvim god uvjetima i okolnostima živio, vjernik uvijek ima pravilan odnos prema Allahu. Od tog odnosa zavisi njegovo stanje na dunjaluku i na akhiretu. Zato govorimo o tevekkulu-iskrenom pouzdanju u Allaha.

Šta je to tevekkul? Najkraće i najjasnije rečeno, tevekkul znači: učini od sebe što možeš, a onda sve prepusti Allahu! Ustvari, to je smisao islama. Predanost Allahu u svakoj prilici. Putem tevekkula priznajemo svemoć, sveznanje i neprikosnovenu Allahovu volju. „A kada doneseš odluku, čvrsto se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se iskreno na Njega oslanjaju“. (Alu Imran, 159).

„Pravi vjernici su samo oni koji kada se Allah spomene, njihova srca zadrhte, a kad im se uče Njegovi ajeti, to im povećava iman i oni se iskreno oslanjaju na svoga Gospodara“! (al-Anfal, 2).

„Čvrsto se pouzdaj u vječno živoga koji ne umire i uz zahvalnost Ga veličaj i dovoljno je to što je On o grijesima svojih robova detaljno obavješten “! (al-Furqan, 58).

„Onaj ko se u Allaha iskreno pouzda, pa On mu je dovoljan. Allah će zaista sprovesti svoju volju, Allah je svemu učinio odgovarajuću mjeru“. (at-Talaq, 3).

Poslanik, s.a.v.s kaže:“U džennet će od moga Ummeta unići sedamdeset hiljada bez polaganja računa, a to su oni koji se čuvaju vračanja, sujevjerja i pesimizma i koji se iskreno oslanjaju na Allaha“. (muttefekun alejhi).

Omer,r.a, prenosi da je čuo Poslanika, s.a.v.s, kad kaže:“Kad bi ste se vi iskreno u Allaha pouzda(va)li, On bi vas opskrbio kao što opskrbljuje ptice, ujutro odlete praznih, a uveče se vrate punih stomaka“! (at-Tirmizij).

Prenosi se od Enesa,r.a, da je Poslanika, s.a.v.s, upitao za devu:“Allahov poslaniče, da je svežem pa da se pouzdam,  ili da je pustim pa da se pouzdam u Allaha“? Poslanik mu odgovori:“Sveži je pa se pouzdaj u Allaha“! (at-Tirmizij).

Kkako su ashabi razumijevali tevekkul?

Omer, r.a, bi govorio:“Mene ne brine kako ću osvanuti, onako kako mi je dago ili kako mi nije drago, jer ja ne znam je li mi khajr u onome što mi je drago ili u onome što prezirem“.

Ali,r.a, kaže:“Islam se temelji na četiri stuba: al-yaqin (čvrsto ubjeđenje), al-adl (pravednost), as-sabr (strpljivost) i borba za opšte dobro“.

Neko je mudro objasnio da je „al-yaqin čvrsto ubjeđenje u Allahove uzroke na akhiretu, a at-tawakkul čvrsto pouzdanje u Allahove uzroke na dunjaluku“.

Jedan od ashaba u vrijeme hilafeta Ailje,r.a, priča:“Jednom smo se sastali i obzirom da smo imali strah za khalifu, vijećali smo kako da ga čuvamo od atentata i slično, pa smo odlučili da stražarimo pred njegovim vratima. Kad je jednom izašao upitao nas je šta radimo tu, a mi smo odgovorili kako ga želimo čuvati od eventualnih neugodnosti, a on nas upita:“Želite li me sačuvati od stanovnika nebesa ili stanovnika Zemlje? Odgovorili smo da ga želimo (sa)čuvati od stanovnika Zemlje, jer od stanovnika nebesa nismo u stanju bilo koga sačuvati. Ali nam na to odgovori:“Znajte da se na Zemlji ne može ništa dogoditi dok to Allah ne odredi na nebesima i nema niko a da ga ne prate i ne štite dva meleka, sve dok ne dođe kadar, a kad dođe kader, meleki se samo sklone!

Zenira je bila robinja Umejjeta b. al-Khalefa. Kad je primila islam, žestoko ju je kažnjavao, a Ebu Bekr ju je odkupio i oslobodio. Od siline batina i mučenja izgubila je vid, a kad su je sreli mušrici rekli su joj:“Eto Zenira, da si ostala u našoj vjeri, ne bi izgubila vid. Vidiš kako su se naša božanstva na tebe rasrdila. Nego se ti vrati svojoj vjeri i naši bogovi će ti vratiti vid. Na to im Zenira, r.a, odgovori:“Velikog mi Allaha, moj vid može vratiti samo Allah, koji mi ga je i dao. Zato ja živim sa la ilahe illallah i hoću Allaha da sretnem sa la ilahe illallah“! Kad je izgovorila ove riječi – Zenira je progledala. Allah joj je vratio vid, a njeno pouzdanje u Allaha je postalo još čvršće.

Malik b. Dinar priča:“Jedne noći sam zaspao i u snu mi dođe neko i reče:“Ustani i idi u taj i taj mesdžid u Basri, tamo je jedan mladić haman skapao od gladi, nahrani ga i napoj“! Ustao sam i uzeo što sam imao od hrane i krenuo do mesdžida, kad tamo zaista mladić iznemogao od gladi. Dao sam mu hranu i vode i rekao:“Nahrani se i napoj, a ako ti šta bude trebalo, ja sam tu i tu“. Mladić mu odgovori:“Kako da se obraćam tebi, a da zaboravim Onoga ko mi te je poslao sa hranom:“Onaj ko me je stvorio, On me upućuje, On me hrani i poji, a kad se razbolim On me liječi“!

Na imami Malikovom prstenu bilo je ugravirano:“Hasbunallahu we ni'mel yaqin“, pa ga je neko upitao zašto baš taj ajet, a on odgovori:“Zato što iza tog ajeta stoji:“I prođoše uz Allahovu blagodat i dobrotu, ništa im se ružno nije desilo, jer su slijedili Allahovo zadovoljstvo, a Allaha je neizmjerna dobrota“. (Alu Imran 174).

Ibnu Abbas, r.a, kaže:“Hasbunallahu we ni'mel yaqin je rekao Ibrahim, a.s, kad je bačen u vatru, to je rekao i Muhamed, s.a.v.s, kad „su im ljudi rekli: ljudi su se sakupili protiv vas pa ih se pričuvajte, a njima je to učvrstilo vjerovanje, pa su rekli „dovoljan nam je Allah i divan li je On gospodar“! (Alu Imran 173).

Prenosi se da je Allah rekao Ibrahimu, a.s,:“Eslim“! On je odgovorio:“Eslemtu li rabbil alemin“! Kad je zavezan pred palenje vatre, meleki su požurili Allahu i zavapili:“O Allahu, eno tvoga Khalila bacili u vatru“! Allah naredi Džirilu:“Idi Džibrile i ako od tebe zatraži pomoć, pomozi mu, a ako ne onda ga prepusti meni“! Došao je džibril i upita Ibrahima, a.s,:“Treba li ti pomoć, Ibrahime? Ibrahim, as, odgovori:“Od tebe mi ne treba Džibrile, meni treba pomoć od Allaha“! Džibril mu reče:“Pa (za)moli Allaha za pomoć“! Ibrahim odgovori:“Hasbi min sua'li i'lmuhu bi hali“! (Dovoljno je što On zna moj hal“! Onda je Allah naredio vatri:“O vatro budi hladna i spas Ibrahimu“! Oni koji poznaju historiju poslanika kažu kako nije ostala vatra ni na Istoku ni na Zapadu, a da nije ugašena, a spalila je samo ono u šta je Ibrahim bio zavezan!

  Hamza Subašić

Pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete ?
http://hilal.blogger.ba
26/09/2009 22:56